Podaci   :   Delatnost preduzeća   :   Kontakt                                                                                                                                      Srpski   :   English


  Vođenje zaštite bilja

  Edukacija poljoprivrednih proizvođača

  Izvođenje ogleda

  Upozoravanje na pojavu štetnih organizama u poljoprivredi

  Klopke za insekte

     Feromoni u prodaji

  Uvođenje GlobalGAP standarda

     pdf verzija

 

Žičar -Agriotes rufipalpis i sordidus– skočibuba

 

 

Opis: Telo skočibube je izduženo, dužine 7-10mm. Insekt je crne boje, sa odsjajem. Tačno određivanje vrste podrazumeva pregled pomoću lupe.

 

Biljke domaćini larvi - žičara su kukuruz, pšenica, ječam, suncokret, šećerna repa, krompir, paradajz, paprika i mnoge druge gajenevrste biljaka. Odrasli insekti – skočibube, hrane se polenom na listovima trava i cvetovima. Najčešće se sreću na cvetovima štitara (Apiaceae).

 

Štete: pravi larva, a intenzitet štete zavisi od vrste biljke, uzrasta biljke prilikom napada, gustine sklopa. Najveće štete pravi na okopavinama: kukuruzu, suncokretu, šećernoj repi, povrću a pri velikoj brojnosti i na strninama, uljanoj repici. Larve se ubuše u seme ili koren ili krtole u zemljištu. Ako je biljka mala, u fazi klijanja dolazi do sušenja. Ukoliko je biljka veća javlja se žućenje i zaostajanje u porastu.

 

Preporučeni tip klopke je Yf za žičare. Klopku treba postaviti na površinu zemljišta.

 

Uobičajeni početka ulova obe vrste je kraj aprila. Za jednu sezonu, potrebno je da se nabave dva mamca.

 

Selektivnost Csalomon® klopke (prema iskustvima iz Mađarske):isti feromon privlači skočibube više vrsta: rufipalpis, sordidus, gallicus i pilosus. Ipak do mešanja vrsta ne dolazi, jer vrste imaju različito rasprostranjenje. Vrsta rufipalpis rasprostranjena je u Srednjoj Evropi (Srbiji, Rumuniji, Mađarskoj, Slovačkoj) i Istočnom Mediteranu (Grčka). Vrsta sordidus rasprostranjena je u Italiji i Francuskoj. U Švajcarskoj živi i hvata seA. gallicus a u Bugarskoj je rasprostranjena vrstaCidnopus pilosus.

 

Dužina trajanja Csalomon®feromona počinje da se smanjuje nakon3 do 4 nedelja, što zavisi od temperaturnih uslova tokom godine. Posle tog perioda se predlaže postavljanje novog feromona da bi se nastavila efikasna detekcija i praćenje. U istu klopku mora se staviti mamakza vrstu koju je i bio, jer postavljanje mamca druge vrste, može jako ometati efikasnost klopke.

 

Kontrolu žičara treba zasnivati na prognozi. Primena feromonskih klopki je mnogo lakša metoda od uzimanja zemljišnih proba kopanjem. Ova klopka ima visoku osetljivost, pa odkriva pojavu štetočine tačno za svaku tačku, pri čemu može da se izvrši mapiranje štetočine na većim poljima, što omogućava lokalnu upotrebu zemljišnih insekticida, samo na mestima gde je bilo skočibuba. Klopka Yf nema lepljive delove, pa može da registruje izuzetno veliki broj skočibuba. Tačan odnos ulovljenih skočibuba vrste A. rufipalpis i pojave šteta nije tačno ustanovljen. Za sličnu vrstu A. ustulatus, prema iskustvu u Italiji, ukoliko prosečan ulov po klopci ne prelazi 150 do 200, primeraka tokom sezone, štete su malo verovatne na tom polju. U slučaju većeg ulova preporuka je da se uradi uzorkovanje zemljišta, kako bi se ustanovila tačna procena populacije. Takođe, štete je moguće izbeći upotrebom tretiranog semena, zemljišnih insekticida i plodoredom.

 

  

Csalomon® je registrovana robna marka Plant Protection Institute, Hungarian Academy of Science.

Proizvođač: MTA Növényvédelmi Kutatóintézete (Plant Prot. Inst. HAS) Budapest, Pf 102, H-1525, Hungary; phone. +(36-1)-391-8637, +(36)-30-9824999; fax +(36-1)-3918655; e-mail: csalomon@julia-nki.hu; internet adresa: http://www.julia-nki.hu/traps/.

 

Prodaja: Agroprotekt doo, Nikole Pašića 9, 25000 Sombor, telefon 063 326 772, faks 025 444 905.

     www.agroupozorenje.rs

 

     pdf verzija

 

 

   Podaci   :   Delatnost preduzeća   :   Kontakt                                                                                                                                      Srpski   :   English


© Copyright 2009. Agroprotekt doo - All rights reserved